Уређење суда

Уређење Управног суда и унутрашње уређење прописани су Законом о уређењу судова, Законом о судијама, Годишњим распоредом послова, Судским пословником и Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места.

Уређење Суда

Управни суд је суд посебне надлежности који је осниван се за територију Републике Србије, са седиштем у Београду. Управни суд има три одељења у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду у којима трајно суди и предузима остале судске радње. Надлежност Одељења одређује се према пребивалишту односно седишту тужиоца, како би тужиоцу био олакшан приступ суду.

Седиште Управног суда налази се у згради судова у Немањиној 9. За потребе судова зграда је у потпуности реконструисана чиме је, између осталог, омогућен приступ особама са инвалидитетом. Приликом уласка у зграду суда особе које се отежано крећу могу користити посебан лифт. Лифт се налази непосредно до степеништа главног улаза у зграду. Поред лифта налази се интерфон којим се позива радник обезбеђења који ће пружити сву потребну помоћ приликом уласка у суд. Лифт води до приземља зграде где се налази шалтер сала као и писарница Управног суда. За долазак до судница овог суда, које се налазе на трећем спрату, могу се користити четири лифта који се налаз у непосредној близини лифта за особе са инвалидитетом.

Одељење Управног суда у Крагујевцу се налази у Палати правде, ул. Слободе 4, У Палати правде омогућен је улаз особама са инвалидитетом. Особе које се отежано крећу могу користити рампу која се налази код главног улаза у зграду. У приземљу зграде се налази пријемни шалтер суда и суднице.

Одељење Управног суда у Нишу се налази у Згради правосудних органа, ул. Војводе Путника бб, 11 106 Ниш. Омогућен је улаз особама са инвалидитетом. Особе које се отежано крећу могу користити рампу која се налази у дворишном делу зграде, приступ лифту је омогућен.

Одељење Управног суда у Новом Саду се налази у згради Покрајинских органа, Булевар Михајла Пупина 6. Омогућен је улаз особама са инвалидитетом. Особама које се отежано крећу омогућено је коришћење лифта.

Одлуком Високог савета судства о броју судија у судовима („Сл. гласник РС“ бр. 119/22) одређено је да овај Суд има председника и 63 судија. Тренутно судијску функцију обавља 51 судија и председник суда.

Број судија за сваки суд одређује Високи савет судства. Судија остварује права из радног односа у складу са прописима који уређују права из радног односа изабраних лица, ако овим законом није друкчије одређено. Законом о судијама одређени су општи услови за избор за судију, потребно радно искуство у правној струци за судију одређеног суда и остали услови за избор. За судију може бити изабран држављанин Републике Србије који испуњава опште услове за рад у државним органима, који је завршио правни факултет, положио правосудни испит, стекао потребно радно искуство у правној струци и који је стручан, оспособљен и достојан судијске функције. За судију Управног суда, потребно радно искуство у правној струци је десет година после положеног правосудног испита. Остали услови за избор судије су стручност, оспособљеност и достојност.

Стручност подразумева поседовање теоријског и практичног знања потребног за обављање судијске функције.

Оспособљеност подразумева вештине које омогућавају ефикасну примену специфичних правничких знања у решавању судских предмета.

Достојност подразумева моралне особине које судија треба да поседује и понашање у складу са тим особинама.

Моралне особине које судија треба да поседује су: поштење, савесност, правичност, достојанственост, истрајност и узорност, а понашање у складу са тим особинама подразумева чување угледа судије и суда у служби и изван ње, свест о друштвеној одговорности, одржавање независности и непристрасности, поузданости и достојанства у служби и изван ње и преузимање одговорности за унутрашњу организацију и позитивну слику о судству у јавности.

Критеријуме и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности прописује Високи савет судства, у складу са законом.

Унутрашње уређење Суда

Унутрашња организација и рад суда одвојени су од суђења и обухватају управне, административне, техничке, стручне, информационе, финансијске и остале пратеће послове значајне за судску власт.

Законом о уређењу судова прописано је да судско особље чине судијски помоћници, судијски приправници и државни службеници и намештеници запослени на административним, техничким, рачуноводственим, информационим и осталим пратећим пословима значајним са судску власт.

Број судског особља одређује председник суда актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у суду, у складу са кадровским планом, а мерила за одређивање броја судског особља утврђује министар надлежан за послове правосуђа.

Судским пословником прописано је да судско особље обавља послове у суду, у складу са законом, овим пословником и правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у суду.

Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места прописано је да судско особље Суда чине државни службеници и намештеници запослени у Суду у разним организационим деловима – унутрашњим јединицама.

Међусобни односи унутрашњих јединица у суду заснивају се на начелима јединства у извршавању послова из надлежности суда, узајамне сарадње, обавештавања и договарања, поштовања права, дужности и одговорности, у складу са законом и актима о раду суда. У остваривању сарадње и координације рада унутрашњих јединица, одржавају се радни састанци, размењују информације и искуства у обављању послова.

Радна места у Суду разврстана су на радна места државних службеника и намештеника, у складу са одредбама Закона о државним службеницима и Закона о уређењу судова.

Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места (преузимање документа) у Управном суду од 07. јуна 2022. године за обављање послова из делокруга Суда утврђено је 37 радних места и систематизовано 199 запослених и то: 173 државна службеника и 26 намештеника.

Шематски приказ унутрашњег уређења Управног суда: