Presuda 15 Už.411-12 - zaštita izbornog prava

Republika Srbija
UPRAVNI SUD
15  Už. 411/12
16.05.2012. godine
B e o g r a d

U IME NARODA

                       Upravni sud, u veću sastavljenom od sudija: Obrada Andrića, predsednika veća, Jasminke Vukašinović i Dušice Marinković, članova veća, sa sudskim savetnikom Snežanom Tomić, zapisničarem, odlučujući o žalbi Srpske radikalne stranke, izjavljenoj preko ovlašćenog lica podnosioca izborne liste Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj, Vjerice Radeta, za izbor narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije za izbore održane 06.05.2012. godine, protiv rešenja Republičke izborne komisije 02 broj: 013-901/12 od 12.05.2012. godine, u predmetu zaštite izbornog prava, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 16.05.2012. godine u 12,00 časova, doneo je

P R E S U D U

  Žalba SE ODBIJA.

O b r a z l o ž e nj e 

   
Ožalbenim rešenjem, odbija se kao neosnovan prigovor Vjerice Radeta, ovlašćenog lica podnosioca izborne liste za izbor narodnih poslanika “Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj”, podnet 11.05.2012. godine, protiv izveštaja o ukupnim rezultatima izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, održanim 06. maja 2012. godine, 02 broj 013-892/12 od 10.05.2012. godine, koji je utvrdila i objavila Republička izborna komisija.
Žalbom, koja je dostavljena Republičkoj izbornoj komisiji dana 14.05.2012. godine u 11,35 časova za Upravni sud, a dostavljena sudu dana 14.05.2012. godine u 13,50 časova, sa odgovorom na žalbu i svim spisima predmeta, žalilac osporava zakonitost rešenja Republičke izborne komisije (u daljem tekstu: RIK), sa svih zakonom propisanih razloga. Žalilac smatra da u rešenju nije pravilno primenjen zakon, da u postupku donošenja rešenja nije postupljeno po pravilima postupka, te da je činjenično stanje nepotpuno i netačno utvrđeno a iz utvrđenih činjenica izvede nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja.

Navodi da je Srpska radikalna stranka ukazala na povrede izbornog prava i na nepravilnosti izbornog postupka. U uvodu Izveštaja Republičke izborne komisije navedeno je da je isti donet na osnovu člana 34. stav 1. tačka 14. i 15., člana 85. i člana 86. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, iako reč izveštaj ne postoji u odredbama zakona. Žalilac ukazuje da je nesporno: da je odredbama člana 85. Zakona, propisana dužnost Republičke izborne komisije da u "Službenom glasniku" objavi podatke o ukupnim rezultatima izbora poslanika (9 podataka); da je Republička izborna komisija objavila neke podatke; da je članom 86. istog zakona, propisana dužnost Republičke izborne komisije da objavljuje rezultate (privremene i druge) preko sredstava javnog informisanja i u "Službenom glasniku" kao i da je propisan rok za to objavljivanje. Žalilac ukazuje da odredbom člana 34. stav 1. tačka 14. Zakona o izboru narodnih poslanika, propisano da Republička izborna komisija utvrđuje i objavljuje rezultate izbora, ali je sporno kako utvrđuje rezultate izbora, kao i šta je definisano odredbama člana 78. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, a posebno da je odredbama stava 2. navedenog člana propisano, da RIK utvrđuje rezultate izbora i o tome sačinjava poseban zapisnik. U okviru podataka o rezultatima izbora, ne pojavljuje se podatak o mandatima, broju mandata koji pripada ili bilo koja druga varijacija na temu mandata i raspodele mandata, te tvrdnja da je utvrđen rezultat izbora na osnovu člana 78. Zakona o izboru narodnih poslanika u izveštaju ne stoji. Dalje, RIK se poziva na član 34. stav 1. tačka 15. istog Zakona, kojima navodi da je nadležan da utvrđuje broj mandata koji pripada svakoj izbornoj listi, ali navedene odredbe zakona ne određuju kako se vrši raspodela mandata već je to propisano članom 82. navedenog zakona, pri čemu se RIK u svom izveštaju ne poziva na odredbe člana 82. Zakona te se ne može se utvrditi na osnovu čega je izvršio raspodelu mandata. Žalbom dalje ukazuje da je odredbama člana 85. Zakona, detaljno predviđeno koje podatke o ukupnim rezultatima izbora narodnih poslanika objavljuje RIK i to u 9 tačaka, te u tom smislu ukazuje da je RIK u izveštaju, u okviru podataka o ukupnim rezultatima izbora poslanika, objavio pod 2. ukupan broj birača koji su glasali, a u ožalbenom rešenju se pravda da je prethodno u skladu sa članom 78. zakona, zapisnički utvrdio broj birača koji je glasao na biračkim mestima, iz čega dalje proizlazi da je RIK jedno utvrdio, a sasvim drugo je objavio kao ukupan rezultat izbora. Smatra da je nejasno i nelogično obrazloženje za neslaganje “ukupnog broja birača koji su glasali” i “broja upotrebljenih glasačkih listića”, obzirom da prvi podatak predstavlja broj birača kojima je uručen glasački listić pošto su se potpisali u izvod iz biračkog spiska, a drugi podatak, predstavlja broj listića pronađen u glasačkoj kutiji. Takođe, za žalioca je sporno pitanje rezultata koje utvrđuje RIK kao zbir rezultata sa svih biračkih mesta, kao i da je nejasno, kako je RIK utvrdio kojim biračima je uručen glasački listić, a istovremeno tvrdi da je ukupan broj birača koji su glasali 3.912.904 birača i da su svi dobili glasačke listiće, pošto su se potpisali u izvode iz biračkog spiska, na osnovu čega proizlazi da broj glasalih odgovara broju upotrebljenih glasačkih listića. Žalilac dalje posebno ukazuje da RIK zaboravlja činjenicu da su sami članovi RIK-a na sednici održanoj 09. i 10.05.2012. godine istakli, pričali i priznali, kao neposredno saznanje, da su učinjene teške povrede izbornog postupka, odnosno da su sami članovi RIK-a konstatovali sledeće nepravilnosti: 1.) da nije pronađen kontrolni list u glasačkoj kutiji; 2.) da zapisnik na obrascu NP-15/12 ne sadrži potpis ni jednog člana biračkog odbora, odnosno popunjene su samo neke rubrike obrasca zapisnika, a da se ne može utvrditi da li to potiče od strane predsednika i članova biračkog odbora ili je u pitanju očigledni falsifikat; 3.) konstatacija u obrascu zapisnika NP-15/12 da se u glasačkoj kutiji nalazi više glasačkih listića od broja birača koji su glasali na tom biračkom mestu; 4.) konstatacija u obrascu zapisnika da je veliki broj birača glasao kod kuće, a da za to ne postoje potvrde o biračkom pravu u izbornom materijalu koji je birački odbor predao RIK-u. Povodom navedenih nezakonitosti, žalilac smatra da RIK ne uspostavlja zakonito stanje, već na 8. strani obrazloženja osporenog rešenja, konstatuje da Zakon o izboru narodnih poslanika ne predviđa nikakve pravne posledice, čak i ako se neposredno utvrdi postojanje ovih nepravilnosti. U tom smislu, u odnosu na ove povrede, žalilac ukazuje na odredbe čl. 74. stav 4., 67. stav 3., 75. st. 3.; 74. stav 8. i 72a Zakona o izboru narodnih poslanika. Preko svih navedenih nepravilnosti, RIK je prešao samo da bi saopštio rezultate izbora, koje je navodno utvrdio, pozivajući se na pravni stav iz presude Vrhovnog suda Srbije Už.36/07 od 08.01.2007. godine. Smatra da od broja ništavnih glasačkih listića ne sme da zavisi rezultat izbora, jer nevažeći glasački listić je dokaz da postoje birači koji zloupotrebljavaju izborno pravo, a zloupotreba tog prava mora da se sankcioniše, te da takvi listići, ne mogu da utiču na legitimitet Srbije i Narodne skupštine, kao najvišeg državnog organa. Konačno, žalilac ukazuje da ožalbenim rešenjem RIK ne odgovara na centralno pitanje prigovora, odnosno da li su sprovedeni izbori na teritoriji Kosova i Metohije u skladu sa zakonom. Ovo sa razloga, što su prema zakonu, nadležni organi za sprovođenje izbora RIK i birački odbor, a rezultati glasanja se uvek utvrđuju na biračkom mestu odmah nakon zatvaranja biračkog mesta. U tom smislu, ako se glasa u prostoriji gde članovi biračkog odbora nose majice na kojima piše OEBS, onda to nisu izbori koje sprovodi Repbulika Srbija, a ako se glasačke kutije odnose na neku drugu lokaciju, da bi se tamo otvorile i tu utvrdili rezultati glasanja, onda je to suprotno zakonu. Žalilac posebno smatra da kada se glasa u inostranstvu, onda je prostorija u kojoj se sprovodi glasanje pod jurisdikcijom Repbulike Srbije u pogledu mesta i prisutnosti organa vlasti Repbulike Srbije, a ako se glasa na teritoriji Kosova i Metohije, onda samo u pogledu mera bezbednosti, mogu biti prisutni organi predviđeni Rezolucijom SB broj 1244 i to na pristojnoj udaljenosti od biračkog mesta. Žalilac smatra da ne postoji podzakonski akt koji može da proizvodi pravno dejstvo, a očigledno je suprotan i nije u saglasnosti sa zakonom, a sve što je urađeno na osnovu takvog podzakonskog akta je ništavno. 
Žalilac predlaže da sud uvaži žalbi, poništi rešenje Republičke izborne komisije 02 broj 013-901/12 od 12.05.2012. godine, poništi Izveštaj Republičke izborne komisije 02 broj 013-892/12 od 10.05.2012. godine i naloži Republičkoj izbornoj komisiji da najdocnije za 10 dana utvrdi i objavi rezultate izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije održanim 06. maja 2012. godine, uz otklanjanje nazakonitosti i svih nepravilnosti koje je Srpska radiklana stranka istakla u svom prigovoru od 11.05.2012. godine.
Odlučujući o blagovremenoj podnetoj žalbi, na osnovu odredbe člana 97. stav 4. Zakona o izboru narodnih poslanika (“Službeni glasnik RS”, br. 35/00...36/11), ocenom navoda žalbe i svih spisa predmeta, Upravni sud je našao da žalba nije osnovana.  
Prema obrazloženju ožalbenog rešenja i stanju u spisima predmeta, Republička izborna komisija je na sednici održanoj dana 10.05.2012. godine utvrdila i objavila izveštaj o ukupnim rezultatima izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije održanim 06.maja 2012. godine 02 br. 013-892/12 od 10. maja 2012. godine, a postupajući po blagovremenoj izjavljenom prigovoru žalioca protiv navedenog izveštaja, odlučila je kao u dispozitivu ožalbenog rešenja, sa razloga detaljno datih u obrazloženju tog rešenja. 
Po oceni suda, pravilno je postupila Republička izborna komisija, kada je ožalbenim rešenjem odbila prigovor žalioca, sa obrazloženjem da je ova komisija, u skladu sa odredbom člana 34. stav 1. tačka 14. i 15. Zakona o izboru narodnih poslanika (“Službeni glasnik RS” broj 35/00...36/11), utvrdila i objavila rezultate izbora, te utvrdila broj mandata koji pripada svakoj izbornoj listi, te postupila saglasno odredbi člana 85. istog zakona, kojima je propisano da Republička izborna komisija objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije” podatke o ukupnim rezultatima izbora poslanika i to prema 9 precizno navedenih stavki koje su, i po oceni suda, pravilno navedene i sadržane u izveštaju Republičke izborne komisije. Takođe, po oceni suda, Republička izborna komisija je postupila saglasno odredbi člana 86. stav 1. Zakona o izbornu narodnih poslanika, kojim je određeno da rezultate izbora Republička izborna objavljuje u roku od 96 časova od završetka glasanja. U smislu navedenih normi, Republička izborna komisija je u zakonskom roku utvrdila rezultete izbora i o tome sačinila poseban zapisnik, a na osnovu rezultata izbora sa svih biračkih mesta na kojima su sprovedeni izbori, utvrdila: ukupan broj birača upisanih u birački spisak; ukupan broj birača koji su glasali; ukupan broj glasačkih listića primljenih na biračkim mestima; ukupan broj neupotrebljenih glasačkih listića; ukupan broj nevažećih glasačkih listića; ukupan broj važećih glasačkih listića; broj glasova i broj mandata koje su dobile izborne liste pojedinačno. Odredbama člana 78. Zakona o izboru narodnih poslanika, propisano je da RIK zapisnički utvrđuje rezultate izbora (prema precizno navedenim stavkama) i o tome sačinjava posebni zapisnik, te je RIK pravilno sačinio izveštaj o ukupnim rezultatima izbora za narodne poslanike Narodne skupštine 02 broj 013-892/12 od 10. maja 2012. godine, a na osnovu glasanja članova RIK-a, o čemu je sačinjen zapisnik o radu RIK-a na utvrđivanju rezultata izbora za narodne poslanike održanih 6. maja 2012. godine, na sednici RIK-a koja je počela u 19,42 časova dana 10. maja 2012. godine, a završena istog dana u 19,48 časova, kada je zaključeno da se razultati izbora odmah saopšte javnosti i objave u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Rezultati izbora, sadržani u izveštaju, objavljeni su u "Službenom glasnik Republike Srbije" broj 48 od 10. maja 2012. godine.
Sud je cenio sve navode žalbe, koji su u suštini ponovljeni navodi prigovora, ali nalazi da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku suda. Neosnovani su, po oceni suda, navodi žalbe da RIK nije precizno dao podatke predviđene odredbom člana 85. Zakona o izboru narodnih poslanika, imajući u vidu da izveštaj, dostavljen u spisima predmeta, precizno sadrži 9 stavki propisanih odredbama navedenog člana zakona. Takođe, po oceni suda, RIK je u obrazloženju ožalbenog rešenja, pravilno cenio navode prigovora, koji se odnose na “teške povrede izbornog postupka” odnosno na eventualne radnje ili propuste učinjene u danu kada je sprovođeno glasanje ili u danu kada je sačinjavan zapisnik o radu biračkog odbora na utvrđivanju rezultata glasanja ( 6. ili 7. maj 2012. godine), koje radnje ili propusti tada nisu bili osporavani prigovorom, pa ukazivanje na njih u prigovoru kojim se osporavaju ukupni rezulatati izbora, po oceni suda, a što je pravilno zaključila Republička izborna komisija, nije dopušteno, jer u suštini predstavlja zahtev za ponavljanje postupka, koji nije dozvoljeno pravno sredstvo u izbornom postupku. 
Neosnovani su navodi žalioca da se  Republička izborna komisija neosnovano poziva na stav iznet u presudi Vrhovnog suda Srbije Už. broj 36/07 od 28.01.2007. godine. Ovo sa razloga što je postupak zaštite izbornog prava propisan odredbama člana 93.-97. Zakona o izboru narodnih poslanika i isti se pokreće povodom prigovora birača, kandidata za poslanika i podniosioca izborne liste. Navedenim odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika, nije predviđena mogućnost da organ za sprovođenje izbora odnosno Republička izborna komisija, bez prigovora birača, kandidata za poslanika ili podnosioca izborne liste, po službenoj dužnosti, donose rešenje o poništavanju izbora na nekom biračkom mestu. Republička izborna komisija, kao i drugi organi nadležni za sprovođenje izbora, na osnovu odredbe člana 93. Zakona o izboru narodnih poslanika, dužni su da u toku izbornog postupka obaveštavaju birače o njihovim izbornim pravima i načinu zaštite tih prava, ali ukoliko je izborno pravo povređeno, njegova zaštita može se tražiti prigovorom u roku od 24 časa od časa kada je doneta odluka, odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od časa kada je učinjen propust, saglasno odredbi člana 95. stav 3. Zakona o izboru narodnih poslanika. U tom smislu, u skladu sa članom 24. Poslovnika Republičke izborne komisije (“Službeni glasnik RS” broj 5/12), propisano je da u postupku po prigovorima, o pitanjima koja nisu izričito uređena zakonom, komisija shodno primenjuje odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. U smislu iznetih normi, samo u postupku po prigovorima, a ne u celom postupku sprovođenja izbora, shodno se primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.
Ostali navodi iz žalbe, koji se odnose organizovanje izbora na teritoriji Kosova i Metohije, nisu od značaja za odlučivanje u ovoj izbornoj stvari, jer nisu u vezi sa izveštajem o ukupnim rezulatatima za izbore narodnih poslanika Narodne skupštine, kao i sa razloga što je RIK, saglasno ovlašćenjima iz čl. 34. Zakona o izboru narodnih poslanika i čl. 54. Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine i izbora za predsednika Republike, raspisanih za 6. maj 2012. godine (prečišćen tekst -  “Službeni glasnik RS” broj 29/2012), doneo Uputstvo za sprovođenje glasanja na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine i izborima za predsednika Republike, raspisanim za 06. maj 2012. godine, na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i isto je objavljeno u “Službenom glasniku Republike Srbije” broj 41 od 27.04.2012. godine. Navedeno uputstvo, kao opšti akt RIK-a, ne može biti predmet ocene u upravnom sporu.
Raspodela mandata prema broju osvojenih glasova na osnovu ukupnih rezultata izbora, nije bila predmet ocene u ožalbenom rešenju jer isto nije istaknuto u prigovoru, sa kog razloga ne može biti predmet ocene ni u ovom upravnom sporu, u kom se ocenjuje zakonitost ožalbenog rešenja.
Sud je cenio i ostale navode žalbe, pa je našao da ne mogu dovesti do drugačije ocene zakonitosti pobijanog rešenja, jer nisu od uticaja za drugačije odlučivanje u ovoj izbornoj stvari, te nalazeći da predlog da se prigovor žalioca usvoji, nije dobio većinu glasova od svih članova RIK-a, Upravni sud je našao da je RIK pravilno odlučio kao u dispozitivu ožalbenog rešenja, primenom odredbi člana 23. stav 5. Poslovnika o radu Republičke izborne komisije, kojima je propisano, da ako se predlog da se prigovor usvoji ne dobije potrebnu većinu, smatraće se da je prigovor odbijen.
Sa iznetih razloga, Upravni sud je odlučio kao u dispozitivu ove presude, primenom odredbi člana 97. stav 1., 4. i stav 5. Zakona o izbornu narodnih poslanika (“Službeni glasnik RS” broj 35/00...36/11) i shodnom primenom odredbe člana 40. stav 2. Zakona o upravnim sporovima (“Službeni glasnik RS” broj 111/09).

   
PRESUĐENO U UPRAVNOM SUDU
dana 16.05.2012. godine u 12,00 časova, 15  Už. 411/12

Zapisničar                                                    Predsednik veća-sudija
Snežana Tomić, s.r.                                     Obrad Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Dejan Đurić

NM