Пресуда 15 Уж.411-12 - заштита изборног права

Република Србија
УПРАВНИ СУД
15  Уж. 411/12
16.05.2012. године
Б е о г р а д

У ИМЕ НАРОДА

                       Управни суд, у већу састављеном од судија: Обрада Андрића, председника већа, Јасминке Вукашиновић и Душице Маринковић, чланова већа, са судским саветником Снежаном Томић, записничарем, одлучујући о жалби Српске радикалне странке, изјављеној преко овлашћеног лица подносиоца изборне листе Српска радикална странка – др Војислав Шешељ, Вјерице Радета, за избор народних посланика Народне скупштине Републике Србије за изборе одржане 06.05.2012. године, против решења Републичке изборне комисије 02 број: 013-901/12 од 12.05.2012. године, у предмету заштите изборног права, у нејавној седници већа одржаној дана 16.05.2012. године у 12,00 часова, донео је

П Р Е С У Д У

  Жалба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е 

   
Ожалбеним решењем, одбија се као неоснован приговор Вјерице Радета, овлашћеног лица подносиоца изборне листе за избор народних посланика “Српска радикална странка – др Војислав Шешељ”, поднет 11.05.2012. године, против извештаја о укупним резултатима избора за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, одржаним 06. маја 2012. године, 02 број 013-892/12 од 10.05.2012. године, који је утврдила и објавила Републичка изборна комисија.
Жалбом, која је достављена Републичкој изборној комисији дана 14.05.2012. године у 11,35 часова за Управни суд, а достављена суду дана 14.05.2012. године у 13,50 часова, са одговором на жалбу и свим списима предмета, жалилац оспорава законитост решења Републичке изборне комисије (у даљем тексту: РИК), са свих законом прописаних разлога. Жалилац сматра да у решењу није правилно примењен закон, да у поступку доношења решења није поступљено по правилима поступка, те да је чињенично стање непотпуно и нетачно утврђено а из утврђених чињеница изведе неправилан закључак у погледу чињеничног стања.

Наводи да је Српска радикална странка указала на повреде изборног права и на неправилности изборног поступка. У уводу Извештаја Републичке изборне комисије наведено је да је исти донет на основу члана 34. став 1. тачка 14. и 15., члана 85. и члана 86. став 1. Закона о избору народних посланика, иако реч извештај не постоји у одредбама закона. Жалилац указује да је неспорно: да је одредбама члана 85. Закона, прописана дужност Републичке изборне комисије да у "Службеном гласнику" објави податке о укупним резултатима избора посланика (9 података); да је Републичка изборна комисија објавила неке податке; да је чланом 86. истог закона, прописана дужност Републичке изборне комисије да објављује резултате (привремене и друге) преко средстава јавног информисања и у "Службеном гласнику" као и да је прописан рок за то објављивање. Жалилац указује да одредбом члана 34. став 1. тачка 14. Закона о избору народних посланика, прописано да Републичка изборна комисија утврђује и објављује резултате избора, али је спорно како утврђује резултате избора, као и шта је дефинисано одредбама члана 78. став 1. Закона о избору народних посланика, а посебно да је одредбама става 2. наведеног члана прописано, да РИК утврђује резултате избора и о томе сачињава посебан записник. У оквиру података о резултатима избора, не појављује се податак о мандатима, броју мандата који припада или било која друга варијација на тему мандата и расподеле мандата, те тврдња да је утврђен резултат избора на основу члана 78. Закона о избору народних посланика у извештају не стоји. Даље, РИК се позива на члан 34. став 1. тачка 15. истог Закона, којима наводи да је надлежан да утврђује број мандата који припада свакој изборној листи, али наведене одредбе закона не одређују како се врши расподела мандата већ је то прописано чланом 82. наведеног закона, при чему се РИК у свом извештају не позива на одредбе члана 82. Закона те се не може се утврдити на основу чега је извршио расподелу мандата. Жалбом даље указује да је одредбама члана 85. Закона, детаљно предвиђено које податке о укупним резултатима избора народних посланика објављује РИК и то у 9 тачака, те у том смислу указује да је РИК у извештају, у оквиру података о укупним резултатима избора посланика, објавио под 2. укупан број бирача који су гласали, а у ожалбеном решењу се правда да је претходно у складу са чланом 78. закона, записнички утврдио број бирача који је гласао на бирачким местима, из чега даље произлази да је РИК једно утврдио, а сасвим друго је објавио као укупан резултат избора. Сматра да је нејасно и нелогично образложење за неслагање “укупног броја бирача који су гласали” и “броја употребљених гласачких листића”, обзиром да први податак представља број бирача којима је уручен гласачки листић пошто су се потписали у извод из бирачког списка, а други податак, представља број листића пронађен у гласачкој кутији. Такође, за жалиоца је спорно питање резултата које утврђује РИК као збир резултата са свих бирачких места, као и да је нејасно, како је РИК утврдио којим бирачима је уручен гласачки листић, а истовремено тврди да је укупан број бирача који су гласали 3.912.904 бирача и да су сви добили гласачке листиће, пошто су се потписали у изводе из бирачког списка, на основу чега произлази да број гласалих одговара броју употребљених гласачких листића. Жалилац даље посебно указује да РИК заборавља чињеницу да су сами чланови РИК-а на седници одржаној 09. и 10.05.2012. године истакли, причали и признали, као непосредно сазнање, да су учињене тешке повреде изборног поступка, односно да су сами чланови РИК-а констатовали следеће неправилности: 1.) да није пронађен контролни лист у гласачкој кутији; 2.) да записник на обрасцу НП-15/12 не садржи потпис ни једног члана бирачког одбора, односно попуњене су само неке рубрике обрасца записника, а да се не може утврдити да ли то потиче од стране председника и чланова бирачког одбора или је у питању очигледни фалсификат; 3.) констатација у обрасцу записника НП-15/12 да се у гласачкој кутији налази више гласачких листића од броја бирача који су гласали на том бирачком месту; 4.) констатација у обрасцу записника да је велики број бирача гласао код куће, а да за то не постоје потврде о бирачком праву у изборном материјалу који је бирачки одбор предао РИК-у. Поводом наведених незаконитости, жалилац сматра да РИК не успоставља законито стање, већ на 8. страни образложења оспореног решења, констатује да Закон о избору народних посланика не предвиђа никакве правне последице, чак и ако се непосредно утврди постојање ових неправилности. У том смислу, у односу на ове повреде, жалилац указује на одредбе чл. 74. став 4., 67. став 3., 75. ст. 3.; 74. став 8. и 72а Закона о избору народних посланика. Преко свих наведених неправилности, РИК је прешао само да би саопштио резултате избора, које је наводно утврдио, позивајући се на правни став из пресуде Врховног суда Србије Уж.36/07 од 08.01.2007. године. Сматра да од броја ништавних гласачких листића не сме да зависи резултат избора, јер неважећи гласачки листић је доказ да постоје бирачи који злоупотребљавају изборно право, а злоупотреба тог права мора да се санкционише, те да такви листићи, не могу да утичу на легитимитет Србије и Народне скупштине, као највишег државног органа. Коначно, жалилац указује да ожалбеним решењем РИК не одговара на централно питање приговора, односно да ли су спроведени избори на територији Косова и Метохије у складу са законом. Ово са разлога, што су према закону, надлежни органи за спровођење избора РИК и бирачки одбор, а резултати гласања се увек утврђују на бирачком месту одмах након затварања бирачког места. У том смислу, ако се гласа у просторији где чланови бирачког одбора носе мајице на којима пише ОЕБС, онда то нису избори које спроводи Репбулика Србија, а ако се гласачке кутије односе на неку другу локацију, да би се тамо отвориле и ту утврдили резултати гласања, онда је то супротно закону. Жалилац посебно сматра да када се гласа у иностранству, онда је просторија у којој се спроводи гласање под јурисдикцијом Репбулике Србије у погледу места и присутности органа власти Репбулике Србије, а ако се гласа на територији Косова и Метохије, онда само у погледу мера безбедности, могу бити присутни органи предвиђени Резолуцијом СБ број 1244 и то на пристојној удаљености од бирачког места. Жалилац сматра да не постоји подзаконски акт који може да производи правно дејство, а очигледно је супротан и није у сагласности са законом, а све што је урађено на основу таквог подзаконског акта је ништавно. 
Жалилац предлаже да суд уважи жалби, поништи решење Републичке изборне комисије 02 број 013-901/12 од 12.05.2012. године, поништи Извештај Републичке изборне комисије 02 број 013-892/12 од 10.05.2012. године и наложи Републичкој изборној комисији да најдоцније за 10 дана утврди и објави резултате избора за народне посланике Народне скупштине Републике Србије одржаним 06. маја 2012. године, уз отклањање назаконитости и свих неправилности које је Српска радиклана странка истакла у свом приговору од 11.05.2012. године.
Одлучујући о благовременој поднетој жалби, на основу одредбе члана 97. став 4. Закона о избору народних посланика (“Службени гласник РС”, бр. 35/00...36/11), оценом навода жалбе и свих списа предмета, Управни суд је нашао да жалба није основана.  
Према образложењу ожалбеног решења и стању у списима предмета, Републичка изборна комисија је на седници одржаној дана 10.05.2012. године утврдила и објавила извештај о укупним резултатима избора за народне посланике Народне скупштине Републике Србије одржаним 06.маја 2012. године 02 бр. 013-892/12 од 10. маја 2012. године, а поступајући по благовременој изјављеном приговору жалиоца против наведеног извештаја, одлучила је као у диспозитиву ожалбеног решења, са разлога детаљно датих у образложењу тог решења. 
По оцени суда, правилно је поступила Републичка изборна комисија, када је ожалбеним решењем одбила приговор жалиоца, са образложењем да је ова комисија, у складу са одредбом члана 34. став 1. тачка 14. и 15. Закона о избору народних посланика (“Службени гласник РС” број 35/00...36/11), утврдила и објавила резултате избора, те утврдила број мандата који припада свакој изборној листи, те поступила сагласно одредби члана 85. истог закона, којима је прописано да Републичка изборна комисија објављује у “Службеном гласнику Републике Србије” податке о укупним резултатима избора посланика и то према 9 прецизно наведених ставки које су, и по оцени суда, правилно наведене и садржане у извештају Републичке изборне комисије. Такође, по оцени суда, Републичка изборна комисија је поступила сагласно одредби члана 86. став 1. Закона о изборну народних посланика, којим је одређено да резултате избора Републичка изборна објављује у року од 96 часова од завршетка гласања. У смислу наведених норми, Републичка изборна комисија је у законском року утврдила резултете избора и о томе сачинила посебан записник, а на основу резултата избора са свих бирачких места на којима су спроведени избори, утврдила: укупан број бирача уписаних у бирачки списак; укупан број бирача који су гласали; укупан број гласачких листића примљених на бирачким местима; укупан број неупотребљених гласачких листића; укупан број неважећих гласачких листића; укупан број важећих гласачких листића; број гласова и број мандата које су добиле изборне листе појединачно. Одредбама члана 78. Закона о избору народних посланика, прописано је да РИК записнички утврђује резултате избора (према прецизно наведеним ставкама) и о томе сачињава посебни записник, те је РИК правилно сачинио извештај о укупним резултатима избора за народне посланике Народне скупштине 02 број 013-892/12 од 10. маја 2012. године, а на основу гласања чланова РИК-а, о чему је сачињен записник о раду РИК-а на утврђивању резултата избора за народне посланике одржаних 6. маја 2012. године, на седници РИК-а која је почела у 19,42 часова дана 10. маја 2012. године, а завршена истог дана у 19,48 часова, када је закључено да се разултати избора одмах саопште јавности и објаве у “Службеном гласнику Републике Србије”. Резултати избора, садржани у извештају, објављени су у "Службеном гласник Републике Србије" број 48 од 10. маја 2012. године.
Суд је ценио све наводе жалбе, који су у суштини поновљени наводи приговора, али налази да исти нису од утицаја на другачију одлуку суда. Неосновани су, по оцени суда, наводи жалбе да РИК није прецизно дао податке предвиђене одредбом члана 85. Закона о избору народних посланика, имајући у виду да извештај, достављен у списима предмета, прецизно садржи 9 ставки прописаних одредбама наведеног члана закона. Такође, по оцени суда, РИК је у образложењу ожалбеног решења, правилно ценио наводе приговора, који се односе на “тешке повреде изборног поступка” односно на евентуалне радње или пропусте учињене у дану када је спровођено гласање или у дану када је сачињаван записник о раду бирачког одбора на утврђивању резултата гласања ( 6. или 7. мај 2012. године), које радње или пропусти тада нису били оспоравани приговором, па указивање на њих у приговору којим се оспоравају укупни резулатати избора, по оцени суда, а што је правилно закључила Републичка изборна комисија, није допуштено, јер у суштини представља захтев за понављање поступка, који није дозвољено правно средство у изборном поступку. 
Неосновани су наводи жалиоца да се  Републичка изборна комисија неосновано позива на став изнет у пресуди Врховног суда Србије Уж. број 36/07 од 28.01.2007. године. Ово са разлога што је поступак заштите изборног права прописан одредбама члана 93.-97. Закона о избору народних посланика и исти се покреће поводом приговора бирача, кандидата за посланика и подниосиоца изборне листе. Наведеним одредбама Закона о избору народних посланика, није предвиђена могућност да орган за спровођење избора односно Републичка изборна комисија, без приговора бирача, кандидата за посланика или подносиоца изборне листе, по службеној дужности, доносе решење о поништавању избора на неком бирачком месту. Републичка изборна комисија, као и други органи надлежни за спровођење избора, на основу одредбе члана 93. Закона о избору народних посланика, дужни су да у току изборног поступка обавештавају бираче о њиховим изборним правима и начину заштите тих права, али уколико је изборно право повређено, његова заштита може се тражити приговором у року од 24 часа од часа када је донета одлука, односно извршена радња коју подносилац приговора сматра неправилном, односно од часа када је учињен пропуст, сагласно одредби члана 95. став 3. Закона о избору народних посланика. У том смислу, у складу са чланом 24. Пословника Републичке изборне комисије (“Службени гласник РС” број 5/12), прописано је да у поступку по приговорима, о питањима која нису изричито уређена законом, комисија сходно примењује одредбе Закона о општем управном поступку. У смислу изнетих норми, само у поступку по приговорима, а не у целом поступку спровођења избора, сходно се примењују одредбе Закона о општем управном поступку.
Остали наводи из жалбе, који се односе организовање избора на територији Косова и Метохије, нису од значаја за одлучивање у овој изборној ствари, јер нису у вези са извештајем о укупним резулататима за изборе народних посланика Народне скупштине, као и са разлога што је РИК, сагласно овлашћењима из чл. 34. Закона о избору народних посланика и чл. 54. Упутства за спровођење избора за народне посланике Народне скупштине и избора за председника Републике, расписаних за 6. мај 2012. године (пречишћен текст -  “Службени гласник РС” број 29/2012), донео Упутство за спровођење гласања на изборима за народне посланике Народне скупштине и изборима за председника Републике, расписаним за 06. мај 2012. године, на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија и исто је објављено у “Службеном гласнику Републике Србије” број 41 од 27.04.2012. године. Наведено упутство, као општи акт РИК-а, не може бити предмет оцене у управном спору.
Расподела мандата према броју освојених гласова на основу укупних резултата избора, није била предмет оцене у ожалбеном решењу јер исто није истакнуто у приговору, са ког разлога не може бити предмет оцене ни у овом управном спору, у ком се оцењује законитост ожалбеног решења.
Суд је ценио и остале наводе жалбе, па је нашао да не могу довести до другачије оцене законитости побијаног решења, јер нису од утицаја за другачије одлучивање у овој изборној ствари, те налазећи да предлог да се приговор жалиоца усвоји, није добио већину гласова од свих чланова РИК-а, Управни суд је нашао да је РИК правилно одлучио као у диспозитиву ожалбеног решења, применом одредби члана 23. став 5. Пословника о раду Републичке изборне комисије, којима је прописано, да ако се предлог да се приговор усвоји не добије потребну већину, сматраће се да је приговор одбијен.
Са изнетих разлога, Управни суд је одлучио као у диспозитиву ове пресуде, применом одредби члана 97. став 1., 4. и став 5. Закона о изборну народних посланика (“Службени гласник РС” број 35/00...36/11) и сходном применом одредбе члана 40. став 2. Закона о управним споровима (“Службени гласник РС” број 111/09).

   
ПРЕСУЂЕНО У УПРАВНОМ СУДУ
дана 16.05.2012. године у 12,00 часова, 15  Уж. 411/12

Записничар                                                    Председник већа-судија
Снежана Томић, с.р.                                     Обрад Андрић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Дејан Ђурић

НМ